Годишњица Николе Чупића

920

препадаш, и од кога се бојиш или стидиш! Кад из цркве, први Станко пољуби најпре крст, па онда владику у руку; за њим сви Петровићи ; за њима сви народни главари; па сав народ. Џа онда зазвоне звона

на цркви, а запуцају топови, и најпосле сав народ из.

пушака. Тако је народ завладичио Петра П Петровића Његуша. — Његуш се не хте одмах и Формално владичити. Како ћу — говорио је — оваво ненаучен ићи у Русију да се вдадичим, ако Бога знатер! Па се преда науци и дан и ноћ. После месец дана оде у Џећ, те га тамошњи владика заархимандрити. А на пролеће 1831 оде у Русију, те се завладичи. Ја мислим, да га је на томе путу, бар донекле, пратио Сима Милутиновић и да се тада с њиме растао.

Од 1832 до 1851 владика се Његуш учио, певао и радио за народ. Прво време бринуо се о просвети народној и својој. 1834 год. основао је прву основну школу на Цетињу и набавио штампарију. Ту се штампао кроз некодико година алманах Грдица и још неке књиге. Ту је он штампао своје песме Лијећ јарости турске и Пустињика цетињског. Он је први послао у Србају неколико црногорских младића на науке. — Призивао је к себи учене људе, читао и учио се. Ами Буе“ вели за њега — 1857 — „То је младић од 28 година, особито крупна и лепа стаса, а лица интелигентна и ведра. Разговарајући се с њим видео сам, да би му још само требало да пропутује по Јевропи, да прошири пдеје ; али је то човек, који се труди да помакне цивилизацију својих иланинаца. — — — Од

1 Слова ове штампарије слио је кнез Данило у пушчана зрна у рату против Омер-паше 1852—1858 у оскудици олова. 2 Га Тигаше, 6

пете