Годишњица Николе Чупића

928

својим дедима. По ономе како је писао, види се како је живео пи осећао.

У временом и бурном жилишту Човјеку је срећа непозната ;

Права срећа, за Бом вјечно трчи Он јој не зна мјере, ни границе: Што се више Е врху славе пење, То је виши среће непријатељ, Наша земља, мати милионах

Сина једног не мож' вјенчат срећом. . 6. • • , • • , • | • . :. • Дан за даном вјенчаје се током, Свави нашом понаособ муком — · Нема дана, Који ми желимо;

Х | Свијет не зна жељи

У чојка је један хра! . Зла обитељ тугви а

Ово горко насљедије

Човјек чојку, човјек ·

Најсретњиј га из ни

Ради смртне тужне :

Чашу меда још нико

Што је чашом жучи

Чаша жучи иштв чај

Смијешане најлакше (

• 0. • • • •

Зла: под небом што «с

Човјеку су прћија на