Годишњица Николе Чупића

927

· прича : + Куд смо год пролазили, кроз најживље удице, свао што је „Толедо“, где људи тако иду да се једва мегу размимоићи, владика је ишао без сметње — сваки му се уклањао с пута. Многи, цошто прођу поред њега, осврну се и гтледе за њим. Виде да није обичан човек“. СБољега гађача из пушке и коњаника у Црној Гори није било од њега. У боју је био хдадан и храбар. . Волео је старе и нове српске јунаке. Али му је узор међу јунацима био Милош Обилић. 1847 г, установио је медаљу Милоша Обилића за храброст. Бићепну Говоме Спмине заслуге. У својој трагедији „Обилић“ вели Сима:

Нејма другог, 8% ог тодик марим У свој старој нашој повјесници.

Био је бујне, живе нарави. Умео је осећати ми„дине и радост овога света. Пред смрт је, веде, спалио : многе своје песме, нежну лирику песничког срца, која

није смела преживети владибу. — И пошто се завладичио, чешће би нагонио своје перјанике и друге биране момке, да се у игри надмећу. У мирној забави · сакупљао је народне песме, изреке и приче о старим јунацима од својих сенатора и старих људи. Волео је учене људе и науку, а сам је био смеран, не заборав_ љајући никад да је самоје. Речима игумна Теодосија, У „Дажном цару Шћепану“ говори он као самоуБ:

Веома сам мало путовао,

Самсоук сам, ако штогод зиадем. По буввици учио сам Бњигу, По људима учио сам свијет, "До звјездама и богословију Што ми друга требује наука Како овдје у наше крајеве»