Годишњица Николе Чупића

98

Е А последњи аманет свој: Да њиримо просвету у српском народу, како би он кроз њу осветио своје Косово !

Ми смо тај аманет примили; ми смо обрекли да радимо, кодико више можемо, да та жеља постане дело. |

С тога и мислим, да се само радовати ваља, свакој прилици где се може повести разговор, где се даје изазвати размишљање о што бољем, што кориснијем извршењу једне тако патриотске наруџбине. | Тако појимајући дужност своју спроћу покојникова аманета, ја сам узео слободу, Господо, Да проговорим неколико речи пред вама данас, као на дан годишњега помена који чинимо основаоду ове задужбине.

Олавно име Чупић уткало се, као што је познато, у историју Србије оним победама које је српско оружје одржало нада Турцима дуж Дрине од 1806—1813, и мученичком смрћу којом се завршио јуначки живот Змаја од Ноћаја, 1815.

Као унук овога јунака, наш завешталадц, светла, спомена Никоља Чупић, био се и сам одао на вештину ратну, да народу свом послужи са сабљом у руци. Зла судбина, кратећи жицу његова живота, као да је навлаш измицала даље у будућност онај тренутак у који би се племе наше могло.