Годишњица Николе Чупића

46

И тако је наша непросвећеност у велике крива, што Турци тако дуго господаре нада три балканска народа: над Грцима, Бугарима, и Србима, јер ти народи још до сад нису стигли да утврде међу собом разговетну заједницу правичном поделом онога што је чије; наша непросвећеност заноси наш западни крај да очи своје окреће ка Герзелезу баш онда кад се над ШШуматовцем пролама небо од страховите борбе; наша непросвећеност диже три вере у нашем народу једну на другу, место да свака од њих гради бољу браћу браћи; наша нас непросвећеност заслепљује те често границе својој отаџбини видимо одмах на увратинама својих њива, на ћепенцима својих дућана, или најдаље на синорима својих општина; наша је непросвећеност крива што ми у опште не маримо ни за што што се непосредно не тиче нас лично, — та непросвећеност нам је крива за многе злопатње које смо: претрпели, а и за оне које нас можда чекају текар....

Ако смо добро погодили болест, моћи ћемо јој и лека наћи. Бринути се о том дужност је сваког грађанина, свакога сина ове земље. Мени се чини, да би просвета, била, један између најбољих лекова против тога зла у нас. Ваљало би, по мојој памети, унети видела у области где сада влада мрак; ваљало би настојавати да светлост обасја и масе народне, да најпростији наш суграђанин позна, свој народ, да зна докле се он пружа, и где је крај земљама његовим; да зна где живе и како живе