Годишњица Николе Чупића

371

годети тих револуција. Историк, дакле, није имао шта да говори о њему.

По своме аристократском погледу, Тацит узима онај горњи слој друштвени за народ, и њега зове Роршив готапив; његове пороке и слабости он прича и жигоше. У друштвеном животу римском аристократија је била једини добитник унутрашњих економних неправди и спољних ратова; и једном друго учинило је, да су у њеним рукама биле грдне земље и Фабулозна богатства. Познанство са азијским раскошним династијама унело је многе усладе оријенталне лењости у живот римски, а грдна богатства. потискивала су памет човечију да нова задовољства, измишља ; најпосле цезарска унутарња политика, и епикурејска секта давале су у неку руку начела, лењоме и раскошноме животу аристократије. У такоме елементу није се могла сачувати никаква виша мисао политичка, и он се баца у прашину пред царем, који укида слободу, али даје мира за уживање. Тацит саркастички описује те Фамилије и људе који у својој породичкој лози имају старих, одличних, републиканских бораца, чувених политичким и кућним врлинама, а у његово доба ваљају се у раскоши и клецају на миг царев. Треба завирити у сенат, кад је каква, дебата о частима цезарским, па да се види докле се ти људи понижаваше, а историк нас врло често доводи у такве прилике. Ласкање је дотле било развијено, да је и самоме Тиберију било досадно, и кад би год излазио из сената, говорио би грчки „ох људи, створени за ропство“.

Неколико таквих седница описао нам је Тацит великом вештином н. пр. прву седницу сенатску, кад је Тиберије дошао на владу, у којој се дебатовало о погребним частима Августовим, или још н. пр. једну седницу после открића завере Пизонове за владе Неронове, у којој се говорило о спасењу цара и републике од завере.

Како високо стоји историк Тацит, кад говори о том утркивању у ропство, „гџеге пп вегу и(епа“ !