Годишњица Николе Чупића

34

неких краљева и царева, војвода и мудраца, књижевника и научника Старога века; то ће знати сваки ко разуме значај новије образованости и може да схвати правац и дух новије пауке. Олабу ћемо корист видети од поуке из живота Сезостра и Нуме, Питагоре и Алкивијада, Суле и Лукула, па и Константина и Јулијана, ако не проучимо и не познамо главније представнике новога културног и политичког развића у јевропских и америчких народа, ако не могнемо да се користимо на кратко,

резултатима историје и добитцима новије науке, ако довољно не разумемо време, из кога смо ми постали, те не појмимо живот који смо ми наставили, и основу на којој имамо да радимо и у напред да се крећемо.

Овде морам да поновим оно што сам у првом свом извештају казао о потреби, да се животописи распореде по времену и по народима тако, како би личности једнога народа долазиле једна за. другом без прекида, а групе њихове по реду и по епохама, како се који народ културном и политичком снагом својом јављао у светској историји. Оваки је распоред особито потребан за Стари Век, а до неке мере и за Средње и Ново доба.

Корист такога распореда јасна је, кад се само узме на ум, како је и образованом, за проучавања ове врсте спремном читаоцу, тешко скакати од животописа Мојсијева на животопис Омиров или Конфуцијев, од овога на Даријев, па на Јунија Брута и т. д. — из Мисира у Грчку, одавде без одмора у Китај, па затим у Италију, па опет у Грчку, Персију итд. Да не чинимо таке скокове у четврт часа и на свака 3—4 листа, као што се у првој штампаној књизи овога дела у неколико пута догађа; и да узмемо да књигу неће читати већином слабо спремна публика, радници, занатлије и помоћници трговачки, но да ће се њом бавити зрелији и спремнији читаоци, учитељи, свештеници и др.; па и у таком случају да се запитамо: да ли се може имати успеха, па и нек нас читају или слушају академијски спремни слушаоци и образованији