Годишњица Николе Чупића

бока |

440

ЊЕ

60

велику улогу имају. А ово је управ оно, што се у историји г. Калајије не види довољно јасно.

Г. Калајија није нигде изводио политички морал из политичке историје српског народа. Као историк имао је потпуно право. Али мени као референту може се опростити, ако попустим великом искушењу, те поменем, како би се из историје српскога народа, овакве какву ју је г. Калајија схватио и написао, Могао извести политички морал од велике практичке вредности, како за нас тако још нарочито за наше најближе северне суседе. Какав морал лежи већ само у оној политици Млетака и Угарске у ХМ и ХУ-ом веку, коју мало час помињасмо, и која се с извесних страна износи као резултат дипломатске мудрости Х1Х-ог века 2! Спречавајући велику Србију оне су две хришћанске силе знатно допринеле, да се место ње створи велика Турска, која се једном руком машала за Багдад а другом за Беч, и која је као нов колос опкорачила била средиземно море, те је поносита и моћна сињорија дрхтала у мраморним палатама на млетачким лагунама. Лица се на светској позорници мењају, али изгледа, као да историја заиста воли да се понавља.

Ја сам помињао добре и слабе стране дела г. Калајије. Кад све узмем у рачун и направим биланцију, ја налазим да је то дело такво, да бих добар српски превод с пуном свесношћу могао препоручити одбору на штампање. Г. Калајија, написавши оваку историју, учинио се заслужним за науку и, по моме убеђењу, стекао право на захвалност нашу.

На жалост, превод г. професора Витковића такав је, да није могућно препоручити га на штампање. Кад би се историја г. Калајије у оваком преводу штампала, учинила би се неправда и српској књижевности и г. Калајији, а и самоме г. Витковићу.

У првој линији налазим, да превод није довољно тачан и поуздан, а уз то да на језик није обраћена пажња ниу граматичком ни у стилском погледу.