Годишњица Николе Чупића

62

потомци праседилаца балканскога полуострва, као што посташе из смесе Трака и Римљана маћедонски Власи, што су предци данашњим становницима Румуније, Румунима или Власима.“

Г. Калајија каже: „Но ови унутрашњи нереди и сукоби, који се од времена на време понављаху, не само што спречаваху развијање народа, него у исто време даваху повод, да сувладаоци који би у борби подлегли, потраже страну помоћ, те да преко ње изгубљену власт поврате,“

А г. Витковић то каже овако:

„Но ове повремене унутарње побуне и раздори, осим тога што су сметали не само развићу целога народа, но су били повод томе, да су ови побеђени сувладари на скоро (2 Реф.) тражили помоћи од туђина, како би повратили изгубљену власт.“

Оваких би се примера нетачног превода и нетачне конструкције српских реченица могло навести по више. Него радо признајем, да ми се чини, да је мање тих погрешака у другој, него у првој половини дела.

Мишљења. сам, да се превод г. Витковићу врати, да га сасвим с нова преради с погледом на већу тачност превода, већу правилност језика и већу лепоту слога. У једно бих му световао да с наслова избрише оно, „и приметбама пропратио,“ јер примедбе, које је он као своје додао, ни по садржају, ни по значају па ни по самом броју не стоје ни у каквој сразмери према претензији, коју онакав наслов има.

Примите, господине председниче, уверење мога високог поштовања.

10 Декембра 1877 у Београду.

|ЕА. Мизатовић.