Годишњица Николе Чупића

63

Прилог 8 к записнику одбора задужбине Чупићеве од 11

Декембра 1877

Господине тредседниче,

Дознао сам из писма, којим ми је г. Ч. Мијатовић, члан одбора Чупићеве задужбине, спровео рукопис „Историја српског народа“ од В. Калаја, превод проф. Гаврила Витковића, да ме је поменути одбор изабрао за референта овом преводу. Али пре него што изложим свој суд, сматрам за пријатну дужност, да преко вас, господине председниче, изјавим моју благодарност одбору на указаној ми почасти.

У рукопису, који је преда мном, није превод целог Калајева дела, већ само стара српска историја, која износи тек седми: део целог дела. Писцу је, као што сам вели, „прави предмет“ био: да напише нашу новију историју до 1815. године. Једино ради целине и лакшег разумевања новијих догађаја, писац је својим читаоцима дао, и ако у краћем обиму, преглед и старије наше историје. Према томе, чини се у први мах, да превод овог одељка Калајева дела не би била особита, добит за нашу књижевност , тим пре, што у њему, с малим изузетком, писац није изнео никаквих нових мисли ни грађе. На против, поткрале су му се и неке погрешке старијих дела, које су новијим истраживањем на чисто изведене. Тако се у овом делу вели, да је св. Саво подигао 12 владичанстава, а није него 8; Стеван Првовенчани није умрђо 1224 већ 1228 године; смрт Стевана Драгутина није била 1317 већ 1316 године; код Душана није на чисто с временом : кад је завладао, кад се зацарио, а кад ли умрђо, што је све расправљено, за краља Владислава 1. колеба се, да ли је живео за владе брата Уроша [., што је изван сваке сумње; за Ниш каже да су га отели Турци 1386 у место 1375 године, итд. Али све ове погрешке, које су у осталом врло природне, по чем се