Годишњица Николе Чупића

234

четворица, досадашњих путника, и један нов из Пирота, Г. П. Јовановић ; за нама наши товарни коњи и момци — читав караван !

Упутисмо се к Банину Зубу, да се, тако, испењемо на било Старе Планине.

До села Темске путовасмо насипом који везује Пирот и Видин преко Св. Николе.

У селу Темској на левој страни реке Темске (Темштице) мали је манастирић, посвећен Светом Ђорђу, а на десној, пола сата навише уз реку, стари градић Тема. |

Црква Светог Борђа малајен сиротна, а постањем, кројем, и живолисом чиста је српска задужбина. Последњи пут живописана је 1655.

У овом су манастиру већ били наши уметнипи Г, Драгиша Милутиновић и г. Мијаило Валтеровић; а г. Ракић, у свом спису „Из Нове Србије,“ посветио му је неколике стране. Читалац се има рашта машити 34, тај путопис.

Ја сам докле ослобођен од дужности његова бележника. При свем том има двоје са чега се морам који часак задржати на Темској.

Прво је ово: |

Више манастирског олтара стоји велики дрвени крст на подножју кога чита се ово: |

„Капетану Милутину Карановићу, им осталим јунацима који живот положише за веру, Књаза, слободу и независност домовине, у бојевима на Нишору и Будинделу 12, 13, и 15 декембра 1877, подигоше овај спомен Командант Љ. Ивановић, и сви официри П шумадијске дивизије, београдске бригаде П класе, 1 арт. и 1 коњ. пука од 1 шумадијске дивизије.“

Ми не смемо проћи а да се не поклонимо пред овим гробовима ! |