Годишњица Николе Чупића

283

На Хајдучком Преслапу дочекаше нас неки сељаци из Бугарске, и стадоше се жалити на турске стражаре дуж границе бугарско-турске !

Ми им казасмо да таквим жалбама нисмо судија ; а они, добри људи, пођоше пред нама да нам покажу пут преко страшних врлети до на Џатарицу.

На самом углу, где се луче те три међе, Турци су, пре кратког времена, озидали од камена једну пирамиду, као какву умку, која показује докле се сада, пружа њихова куса царевина.

Овим сељацима је криво и што су Турци ово урадили. |

— Ето, видите, где су ударили свој нишан, рече нам један од њих:— и на нишан уписали су нумеру турску, и нумеру руску!

Ми обиђосмо око те пирамиде, и видесмо турски број 1 на оној страни која гледа на Турску, а аралски број 1, на оној страни која је окренута Бугарској. Друге две стране беху чисте, беле.

— Зашто, брате, велиш да су ударили нумеру рускуг упита један између нас онога сељака.

— Зато, да се знаје докле је ч::је, одговори он, не разумевајући питања : — Зашто, саг видите, одавде то пред нама је Турско, ово на десно је Српско, а, то лево је Руско!..

— Како руско Зар то није бугарско 7

— Бугарско --- руско — како да речеш, све једно је !...

— Бугарско, брате, бугарско! Руси имају доста своје земље, а овој си је наше, Бугарско, рече малко жустрије чиновник младе државе.

— Кој знаје, одговори сељак, слежући раменима.

Други сељаци само блењаху у нас...