Годишњица Николе Чупића

руди ни

Од Врање до Миша

(од 24 до 80 Јула)

ми

У Врањи се видесмо у равни, и још крај лела насипа. Ту се одморисмо и опорависмо. Више не беше страха ни од глади, ни одстудени, ни од умора. Али човек, ако је рђаве талије, може и у равни на тегобе наићи.

И збиља, нама, ево прве тегобе код самог имена ове вароши! Њу мештани зову Орање (као јагње); испод вароши има, село, које се зове ддњо Врање, а, онамо преко Мораве, идући ка Власини, има друго село које се зове Себе-Врање. Еле све троје средњега рода !

Ми пак дошљаци, књижевници и законописци, од првога гласа о својењу овога места, изговорисмо и написасмо Врања (као Бања). И тако изговарамо и пишемо до данае !

Године 1878, месеца Априла, нахођах се неким послом у Петрограду. Онда још не беше учињен мир, него се тек вођаху преговори између сила о миру који доцније и би углављен у Берлину У, Јула (1878).