Годишњица Николе Чупића

306

Спроћу места „Владичина Хана“, које је на левој обали моравској, пада у Мораву с десне стране Врла Река. Долином те реке најдуже иде онај пут који везује Врању и Трн преко Власине.

Од Владичина Хана, идући даље 6 Лесковцу, удара се на место које се зове „Уши“. То је један чисок чот, као какав нос, око кога, се Морава обавија, а насип га пресеца. Турци су на том чоту држали своју стражару. Одатле управо почиње она чувена моравска сутеска коју мештани, као и Турци, зову Дервен; ми је зовемо Момина Клисура или Грдиличка Клисура.

Момина се зове по оној моми, за коју прича веди да се скаменила крај села Дупљана.

А Грдиличка се зове по селу Грдилици, Које се находи на уласку у ову сутеску од Лесковца идући: Туда ће проћи и наша железница ка Врањи.

Пролазак овом сутеском нема особитих лепота; не удивљава, ни висином, ни стрменитошћу својих брегова и стена, нити привлачи питомином својих лука и полоја. ... .

Од села Грдилице пак пукла је лепа раван која се пружа у десно до варошице Власотинаца, у лево дори до Прокупља, а правце иде до Суповца и до Ниша!

Од Врање до Џепе (камените девојке у средини оне сутеске) има 7 сахата, а од Џепе до Лесковца 7. На добрим колима, по овако суву и утрвену путу, та се даљина прелази за много краће време.

Ево нас у Лесковцу.

1 И за ову сутесву упућујемо на спис Ракића, Отаџбина. књ. У. св. 19, стр. 496—207.