Годишњица Николе Чупића

909

У том су пределу, до ослобођења, (1878), највише Арнаути живели. С тога је он данас мало познат и ретко насељен. | | |

Осем ових живих вода, у околини лесковачвој има неколико бара, од којих вреди поменути ону у селу Кумареву која се зове Црни Вир, и која је веома шкодљива и здрављу људи и здрављу стоке.

Лесковац, град и предео, у старо време звао се Дубочица. Ту Дубочицу поклони грчки дар Манојло Стевану Немањи у знак пријатељства. Од тога доба Лесковац је био део српске државе до године 1455, а тада паде под Турке.

И под турском силом Лесковчани беху људи вредни, хитри, и особито заузети за своју веру и народност. С тешком муком, и великим сумама, беху једном добили царски ферман, да могу градити цркву. Но бесни Турци мештани, увређени тиме, запретише да ће све Хришћане исећи, ако се усуде градити ту „ђаурску богомољу“. Лесковчани се не уплаше, не малакшу. Они заснују на црквеним темељима огњиште и оџак. Турци се скупе и упитају:

— А, бре рајо! шта то градите

— Лепи ага, одговори старешина Лесковчана; — градимо кућу нашему попу.

— А што ће му, море, толика !

–— У царском здрављу, лепи ага, ево нас је много а сви треба да имамо места кад дођемо своме попу.

Турци виде да се то не гради поповека кућа, али с друге стране огњиште и оџак показују да није ни црева. Слегну раменима, и оставе Лесковчане на миру! |