Годишњица Николе Чупића

314

Изнутра сва живоцисана. Њен је збграф, редовно, из Риљског манастира. И ево шта јеон насликао побожним богомољцима за поуку:

Кавгаџију, Зависника, Приводницу, Курвара, Свекра, Терзију. (Овај има о врату аршин и маказе); Воденичара (коме о врату виси воденични камен); Бакала (с теразијама); механџију (с буретом и с две цименте).

Међу свецима има неки светитељ Михаил, у турском оделу, с чалмом на глави. Кад Турци уђу у цркву, и стану се што срдити, попови им покажу тога, свеца, _ као султанов лик, и Турци се умире.

— А зари султана држите тујг питаху једном они попа. |

— Где је лепше место за царски сурет (лице), одговара лукави попа. — ЕК, пеки! пеки! вели одобровољени ага.

У једној цркви међу свецима има слика Милоша Обилића, вао светитеља.

Даље, има слика од рођака који свога бонога, сродника на биволским колима возе врачки (врачари). Ту су навалили црни ђаволи, па сваки по један точак од кола погуркује, а двојица останом боцкају биволе да час пре стигну куд желе, и тако да се људи огреше. | · ·

Код саме врачаре пак, кад она баје воду, насликана је така сцена да је не смем ни записати..... Она је само јасно сведочанство докле је пао јадни човек Хришћанин у мраку турске сиде !

Уђимо у коју кућу! Све су куће с поља ружне. Најлепше им је оно мало трема пред вратима, кад су врата окренута, сунцу.