Годишњица Николе Чупића

319

Вепац троши те ране засаља. Питује га Милица сестрица : „Брале, Лале, боле ли те ране 2 „Сестро, Миљо, боле си ме ране: „Што то рана оди остру сабљу, „Она боли, и јако не боли; „Што то рана оди танку пушку, „Она боли, хоће да завене; „Што то рава зуби девојачки, „Она боли, и очу да умрем.“ (Испод Куновице)

Н а Бож инћ

дамучи се Божја мајка,

Ој Коледо, мој Коледо ! Од Игњата до Коледа,

_ Ој Коледо, мој Коледо !

Та си роди млада Бога,

Ој Коледо, мој Коледо ! Стањапине, господине,

Ој Коледо, мој Коледо ! Тебе појем, Бога славим !

Ој Коледо, мој Коледо! Кол'ко песак у море, Тол'ко здравље у ову кућу!

Ој Коледо, мој Коледо !

Милан сади јелу

Милан сади виту јелу У планину, у камену, И два струка бел босиљав. Џа остави лепо Ленче