Годишњица Николе Чупића

324

зренски пут и не примиче му се нигде, вијући се далеко за планинама на, југу Дрима, кроз пределе друге народности.

Међу тим мало је који крај по српске старине, од времена насељења па нарочито до краја ХШ века, а и за касније доба, тако интересантан као управо лимски крај. Из досадашњих овлаш прикупљаних бележака види се да је тамо не мало старих српских споменика. У Полимљу је Брсково, прво проглашено трговачко средиште српско'; Полимље чини знатан: део очевине Немањине, јер је један од браће му, давид, своју задужбину, цреву св. Петра и Павла, подигао ју Бијелом Пољу на Лиму, и јер је други од браће му, Првослав, своју задужбину, цркву св. Ђурђу, подигао у Будимљу, опет на Лиму. Св. Сава, кад је делио српску земљу на јепископије, постави за Полимље два, јепископа, једнога у Дабру за средње и доње Подимље, а другога у Будимљу за горње Полимље:“. Кад св. Сава премину 12. Јануара 1296 године, тело његово, изнајпре сахрањено у Трнову у Бугарској, би б · Маја 1287 свечано смештено у манастиру Милешеви“ ; а Милешева, је опет у Полимљу. Као што је лимско трговачко средиште Брсково било све до ХГУ века, најглавније српско трговачко место, као што су за то место везани најстарији спомени о српскоме кованом новцу, тако ће бити доста поуздано, да се негде у Полимљу, за краља Владислава, и прва српска рударска,

1 Мој чланак у Вади јиков!. акаа, ХХХУП. Резултат тога, истраживања усваја и др. К. Јиречек, Напад аза газвеп џчпд Вегечтегк Бегђјепз ппд Возтепз, 69, изјавивши, да је потврђен новим материјалима.

2 Ил. Руварац, Годишњица П, 252.

3 Љ. Ковачевић у Годишњици ПЛ, 861.