Годишњица Николе Чупића

333

што боље, погледати најпре, шта се о њему зна у садашњој нашој географској литератури.

Стари спомени, као што се види, помињу Бихор нао град. И у њима град, као средиште подручнога му предела, представља и цео свој предео. Данашње белешке не знају о граду баш ништа, већ се врзу око предела, нејасно и неодређено, као што им и постање њихово доноси.

Тако Гедеон Јуришић у своме „Дечанском првенду. Н. Сад, 1852“ у почетку описивања, Пећи овако пише о тамошњим пределима, помињући међу њима и Бихор: „Више манастира патријаршије западно брда су висока Паклен, Слано Поље пи Штедим. Кроз ова, брда тече река Бистрица зовома; ова покрај манастира тече и кроз варош Пећ слива се у реку Дрим. Више манастира (пећске патријаршије) уз рењу Бистрицу два часа иснод планине Штедима мали је један предео Ругова. У овом горском пределу живи око три четири стотине Фамилија, које су недавно из римокатоличког верозакона прешле у мухамедански. Преко планине Штедима такође горски је предел Рожаја. — — Руговци и Рожајци у Пећ идуу чаршију; Бихор и Доњи Васојевићи у Бијело Поље ; Суводолции у Нови Пазар“. Г. Јуришић, дакле, који је имао прианке да најбоље позна, тај предео, меће Ругову, која лежи западно од Пећи, у планинама између Лима и Метохнје (призренскога Подримља), и Рожај, воји је северо-западно од Пећи, у изворном пределу Ибра, у економску област Џећи. Доњи Васојевићи и Бихор обоји су у Полимљу, н њих Јуришић меће у економску област Бијелога Поља. — — Граничећи Васојевиће М. Ђ. Милићевић пише: да су им с истока Ругова, Пећ и Рожај а с југа Гусиње и Плав (Гласник ХХП. 67),