Годишњица Николе Чупића

76

„Закључења комисије биће нетроменљива.“

Кад је о томе министарство било извештено, одмах су предузети потребни коради да се по тестаменту маса судским путем пречисти. И кад је пресудом суда округа шабачког од 15 јуна 18! М 9719 и то евршено, и тестаменат за пуноважан оглашен, онда је господин министар просвете под 24 октобра 1871 ИМ 52;6, на основу тестамента, поставио комисију од дванаесторице) која ће се, по решењу министарском „имати трема потреби састајати,тре свега издати статут о за„дужбинм пок. Николе Чупића, ч старати се да се она употребљава на цељи покојником поменуте.“

Тим актом састављена комисија закључила, је на првоме свом састанку, да се најпре расправе и изврше сва примања и давања масе пок. Николе Чупића, и да се к изради статута приступи тек кад се на чисто сазна колика сума остаје на располагање за намеру, одређену тестаментом. Ти претходни послови свршени су тек пред. крај 1874. године. Тада комисија реши, да се воља неумрлог завешгаоца изврши образовањем Фонда, од којега, ће се приход трошити, и закључи да се по таком решењу а.на основу поменутог министарског акта и статут изради. Статут је, по напред спремљеном напрту, који је у литографисаним ексемпларима каније послат био на проучење свима члановима,

' То су :г. г. Др. Јосиф Панчић, Чедомиљ Мијатовић, Стојан Бошковић, Сава Сретеновић, Коста С. Протић, Ђорђе Малетић «Јован Анђелковић, Стојан Новаковић, Миливоје Пр јзовић, Мата Карамарковић, Јаков Павловић и Коста Маринковић. Кад је дошло на ред да комисија свој задатак, уређзње задужбине, свршава, онда је г. министар просвете актом од 5 декембра 1875 на упражњено · место г. Мате Карамарковића (који се из Београда одселио) и г.. Миливоја Прајзовића (који је озтавку дао) поставпо г. Милана Ђ. Милићевића в ог, Свзтислава Вуловића.