Годишњица Николе Чупића

ИУ Гите. пода КЕ МИ

151

баш велика и истинита љубав довела Бајрону пред олтар, била је далеко од тог, да буде у складу с' природом свог мужа, те да се из тог склада роде мир и срећа кућевна; а двадесет хиљада, мираза, што је донела, утрошено је брзо у луксузном и неекономном животу младенаца. Повериоци су остали не намирени, а кроз пукотине Нјустедебија зујао је и даље ветар. Неприлике, какве само непаметну домаћу економију прате, свалиле су се, у брзо, на кућу Бајронову и увећале, као што то обично бива — унутарње неповољство и неспоразум.

У Енглеској се много, од оног времена до данас, писало о браку Бајроновом, и прикупљено је пуно причица и анекдота, које нам илуструју рапавости и трвења између Лорда Бајрона и његове жене. Али сва та трвења била су ситна; онаква, каквих и у најсрећнијим кућама, често има. Гђа Бајроновица, тако се прича, често би упадала у собу свог мужа и које каквим запиткивањима узнемиравала би га у раду његову, на што би се песник јако љутио. Једном приликом, у љутини треснуо је свој сахат о земљу и размрскао га мапшцама. Нешто веће и чешће али још мање оправдане неповољности рађале су се у суревњивости леди Бајронове, али и те не могу оправдати оно, што је леди Бајронова, напослетку, учинила.

1815 год. у сред највећих, домаћих, материјалних неприлика, родила је Бајроновица ћерзицу (— Аду), а на месец дана после порођаја, дигла је се с' дететом, по споразуму, с' мужем, у посету својих родитеља. С пута још, писала је мужу једно писмо, у ком је имало пуно нежних израза, али, чим је родитељима стигла, добио је Бајрон писмо од свог таста који му јавља да му се његова ћерка више неће враћати, У брзо затим, писала му је и сама жена, у том истом смислу.

Од овог момента, мишлење целог енглеског света о песнику изменило је се. Како је пређе песник рекао »про: