Годишњица Николе Чупића

160

је се са својом пријатељицом, Гвичиолијевом и праћен од њеног брата Пиетра и од још неколико пријатеља, навезао је се за Грчку.

У самом часу, кад ће се навести на море, у Ливорну, 24 Јула 1823 год. добио је поздрав од старог немачког песника Гетеа. Песници, даљином растављени, познавали су се и симпатисали су један другоме. Дело је њихово било једно. као што су они и једну тугу и један 00 осећали, 66 који се само у песничким срцима као што су била њихова, развити могао, из упоређења идеала и стварности, замишљаја и Факата, душе и материје, наде и садашњости.

Имало је нечег, у исти мах тужног и џиновског у оном Гетеовом уздаху:

»Меће 156 дег Селе АЧосћ 156 дег Киза геђипдеп« и у оном саветовању, Бајрону, да не клоне, а своју тугу да песмом блажи, своје идеале песничким гњевом да свети.

Бајрон је се искрцао у Кефалонију, Августа 1823 год. и ту је се задржао неко време, док није прибавио извештаја о стању, у ком се устанак, у разним крајевима грчким, находи, и док се није уверио, куд је најпрече да иде.

Вође грчке, у тај мах, биле су подељене у плановима операција и у међусобним суревњивим зађевицама. Бајрон је ступио у преписку с' њима, и трудио се да их измири; слао им је оружја и муниције, што је куповао нешто својим новцем, нешто новцем епглеских Филелинеких друштава с којима је такођер, био у преписци. Најпосле се решио, да иде Маврокордату у Мисолунгу, који је командовао западном. устаничком војском. У Мисолунги је био дочекан са сваким почастима. Топови су с' града пуцали, музика је свирала, цео је свет био изашао на обалу. Маврокордато дочекао је с официрима славног