Годишњица Николе Чупића

166

о свету и човеку, а још сувише слабе, да могу подмирити свако питање; критика Јумова била је снажна да сруши старе Философске системе али није оставила ништа више од сумње. Францеска револуција срушила је у прашину старо-вековне друштвене установе али је утопила у крв и све покушаје да се остваре оне теорије с' којима су политичари ХУШ века обећавали човечанству златна брда од слободе и среће. Толике патриоте, толики апостоли боље будућности и веће слободе, изгинули су на ешафотима, а из њихове крви родило се тиранство жешће но што га је икад било. Згариште револуције још је тињало, а народи су се почели свађати и бити; да ли за слободу # За народност 2 Далеко од тог. За своје владаоце, за своје ланце! Шта је била последица толиких ратова, толике крви, просипане од Москве до Гибралтара, од Холандије до Калабрије2 Гломазна реакција, за какву Европа није одавна знала, под којом се све што је глупо осећало срећно и задовољно а све што је умно, и очарано новим друштвеним теоријама ХУШ века, и револуцијом Францеском, осећало је болове окована Прометеа. »Виг гле! зћоша ђе «ће за псвог ог Фће хе, »огттол 18 Кпомједге: Фћеу лћо Кпому ће тове »МизЕ тошт ће деерез| бег (ће [ага] блић »Тће (гее о! Кпомједге 18 пој ћаб ог Ше'.

У тузи ће бити поуке за мудраца. Брига је знање: Они што знају највшие, морају туговати најдубље пред фаталном истином, да дрво знања није уједно и дрво живота. «

Ко је био слабији и нежнији, уздисао је; ко је имао још мушке снаге; беснио је у очајању. Никад у Европи није прича о окованоме Прометеу била тако по-

|, Мап(тед. |.

БУР 2 МУ

но