Годишњица Николе Чупића

174

»Јест, љубав је заиста светлост небесна; варница од оне несамртне ватре на којој се анђели греју и коју је Бог дао, да освети наше земаљске жеље. Побожност диже душу небу; у љубави небо силази души. Она је зрачак од оног, који је створио све... «!

Једног дана, за време блавлења у Атини, на свом првом путовању кроз тамошње земље, кад се Бајрон враћао из купатила у Пипреу, срео је чету турских војника, који су једну младу девојку носили, да је због неких њених љубавних веза с' једним хришћанином, завезану у врећи, баце у море. Такав је био обичај код турака да казне за неверство. Бајрон је, с' пиштољем у руци, растерао чету, а после се заузео, те је несрећну девојку спасао.

Та његова лична авантура дала му је мотива за лепу. приповетчицу што носи наслов »Ватур“, коју, у неком осакаћеном преводу, имамо и у нашој књижевности. Приповетка »Ђаур« печатана је 1813 год. а садржина је њена, у кратко, ова: Хасан, племић турски, имао је у својем харему, лепу черкескињу Леиљу, која му је харем претварала у рај, зањ милији од оног, у ком хурије, зеленим марама, поздрављају ратнике што у боју падну за веру. Али Лепиља није била верна мужу као муж њојзи. Она је љубила Ђаура, једног Мљечића, за то је погинула; бачена је у море. А њен драган одметнуо је се у хајдуке, и причекао у једном горском теснацу Хасана кад је овај,

|, „ Уез, Јохе 1пдева 15 Неће ггот ћеауеп,

«А зратк ог («ћаг пптогга] ге «УУИЋ апгејз зћагед, ђу АЏа стуеп «То ИЕ Ггот вамћ опг Јо Фезте. «Вехопоп уабћз ће папа ађоуе.

» Виг ћеауеп #зеј! дезесвпаз јп Јоуе

«А гау ог ћип хћо Гогтед «ће зћоје»