Годишњица Николе Чупића

#00

храм Тезеов пи Партенон више, него брегове од печених цигаља« .1

Да пређемо на саме драме.

|. Манфред (Мапћед. а дгатанс роет). У овом знаменитом драмском спеву, пуном описа величанствених алпијских сценерија, сретамо јунака (Манфреда) код ког све карактеристичне особине бајронизма: незадовољство сл светом, очајање, упорство и воља коју никаква сила савити не може, страсност, имају демонске силине. За његове болове и муке, као и за његову вољу и независност не може поднети мерило којим обичне људе меримо. Он је титан у мукама и упорству. Погледајте га из ближе. Како је необичан у страсти и болу, тако је необично живео и необично љубио.

»Из младости још, мој дух није се дружио с' дуч= шама људским, нити је човечијим оком гледао на земаљске ствари. Ја нисам жудео за оним, за чим су они жудели. Оно што су они сматрали као циљ свог живота није био циљ моме животу. Својим радостима и жалостима, страстима и способностима ја сам био странац међу њима. И ако сам носио њихов лик, ја нисам волео човека, нити је међу створењима од иловаче било и ког осем једне, али о њој. . оставимо. Ја рекох, да сам с' људима и мислима људским мало друговао, лли место тога, за мене је радости имало у дивљини; дисати ваздуха на врховима ледених гора, где се тица не усуђује да гњезди, нити бубица, да своје ломно крило рашири поврх голих стена; или се гњурати у рекама или мору, и пустити, да ме брза, вртложна бујица носи у свом току; или пратити, у ноћи, како месец путује и звезде расту и опадају у свом сјају; или хватати гледом муње, док око не замагли; или гледати на расуто лишће

|, КЦебег оп Воз]ез зимештез оп Роре.