Годишњица Николе Чупића

245

талијански инжинир те је добио за ово 100 дуката новчане награде, капетански чин и 300 Форината годишње пензије.

Све ове спреме извршене су преко зиме 1716 и 1717 год. кад су непријатељства, у велике, била обустављена, сама собом због зиме. Немачка војска из прошлог рата, (1716) бавила се је у близини Београда а она коју је принц Јевђеније изнова рекрутовао, почела је да се искупља у Футогу почетком Маја месеца 1717 год. Принц Јевђеније дошао је у Футог 21/10 Маја и одма је (24/13 Маја) отишао у Панчево да се лично увери о спремама за провоз лађа кроз Дунавац и Тамиш и превоз војске преко Дунава, и отуд се опет вратио у Футог 28/17 истог месеца.

И ове грдне спреме, и ова многобројна војска, какву царевина немачка никад до сад није имала искупљеву на једноме месту, показују: колико је вредио Београд, у оно време као брана царевине немачке а и свог европског запада од страшних турских навала. Али ово доказује још боље, она бојазна радозналост свију европских дворова и владара са којом очекиваху да виде: шта ће ова војска да учини, и шта ће да буде са Београдом 2 Бојазна ова огледала се је најбоље још и у томе, што, готово ни један тадањи европски владар није пропустио, а да не пошље у немачку војску по кога члана своје фамилијг да или види и сазна шта ће бити са Београдом, или и да припомогне, да се та брапа западне хришћанске европе, отргне из турских руку и пренесе у хришћанску власт. Није видео Београд, нити ће икад још видети у себи и око себе, толико чланова из Фамилија крунисаних и владајућих глава, као тада, те вреди да се испишу у успоменама Београда, имена свију оних европских принчева који се у ово време стекоше око Београда и у њему. То су били: Дон Еманујел, инфант португалски (као не-