Годишњица Николе Чупића

“о сл „5

другим неким местима, које су морале поредом саме један другога да кољу.

Немци су имали у ово време успешан један сукоб са Турцима у Србији. То је било у нап ој Љешници. Турци су хтели да спусте из Дрине у Шабац неке своје шајке и чамце, да ојачају своју флотилу у Шанцу. Ово нису могли да учине, пловећи Савом, јер је генерал Петраши био посео сву савску обалу немачком војском. Зато Турци намисле да превугу ово сувим; друмом гоји је водио из Зворника у Шабац преко Љешнице. За безбедност овога пута, Турци су били направили у Љешници, два повећа шанца и 7 чардака и све су ово били угодили за снажну обрану. Генерал Петраш сазна за ово, па пређе 25/14 Маја (1717) преко Саве са 1200 људи и 2 топа, и скрије се у једну шуму. Преко ноћ тога дана, пошље једно 300 хусара према Шапцу и Зворнику, да пазе и сузбијају Турке ако би с' тих страна долазили у Љешницу, а он се с' осталом војском прикраде ближе к' Љешници и 96/15 Маја, зором, јурне на први турски шанац, обије капију на њему и заузме га, Узме за тим, истина, после доста упорне борбе и лруги шанац, а и свих 7 чардака, убије до 300 Турака и отме им 7 барјака и 1 топ, па се врати натраг преко Саге. И Турци се нису више, тако олако, служили овим путем. Петраш је изгубио при овом

43 мртва, и 54 рањена своја војника.

У. Прелаз немачке војске преко Дунава у Србију

Немачка војска била је спремна и готова да поново отпочне рат. Чекала се је само заповест да се пођеим да се почне да прелази у Србију. Јевђеније је наредио, још кад је дио у Панчеву (24/13 Маја), да се све војне и транспортне лађе, почну спуштати к Дунаву и Тамишу па да плове по овима даље, и извезу се у Дунав под