Годишњица Николе Чупића

ко ритова и бара, а сутра дан га, ваљда од напора од прошлога дана, згоди копља и он падне јако болестан те се и ово предузеће за сад одложи.

Сем ове недаће десила се је немачкој војсци још једна и то трећи дан за овом.

13/2 Јуна дигла се је над Београдом страшна олуја; и Дунав и Сава тако су се бесно усталасали, да је мост на Дунаву скоро сав порушен и раскварен, а мост на Сави растројен и потопљен. Уз многе лађе и чамце, однела је вода тада и многи профијант а и многу муницију, и Немци су имали доста осетну штету.

Турци су се овоме радовали и слутили су да је ово неко предсказање, све док нису приметили, да је и њима отргло и однело бесно Дунаво једну галију с' три топа, са два пашина туга и с' богатим товаром, која је зашла међ немачке лађе те су је Немци ту ухватили.

Немци су могли лако прегорети овај удес, јер су за неколико дана похватали све дунавске лађе те су направили опет мост на Дунаву а и онај су на Оави

успоставили, али су овоме следовали други удари и то, мало осетнији.

Турци су увиђали од колике је опасности по њих настањање и утврђивање Немаца на сремској, дунавској и савској обали, па су ктели да их спрече и у овоме, и ово су покушали онога дана, кад су Немци хтели да поправе савски мост. Тог дана извезли су се Турци Савом са много својих шајака и упутили су се правце на савски мост. Уз пут су избацили на савску обалу око 2000 спахија и јаничара против онога редута близу савског моста. Ту је тада био, ван шанца, генерал Елц, са нешто своје војске која је ту прибирала и прикупљала храну. Спахије јурну на ове и растерају их; јаничари нападну на редут, пређу му преко рова, успењу се и на грудобран и ту побију на њ своје барјаке. У редуту је било само 64