Годишњица Николе Чупића

281

је показивано, гди и на шта да гађају и како да пуцају. И 23 н. 12 Јула загрмело је од једаред много и топова и мерзера и запиштало је много и ђулади и бомаба. И. Турци су почели пуцати и одговарати Немцима, те су се тресли из темеља, и зидови града и куће Београђана. Немци су пуцали у исто време: на град, на турску варош у доњем граду, на доњу варош на Дунаву ван града, на турску Флотилу и на српско подграђе, у које беху сишли Турци, па и на турско утврђење на острову спроћу доњег града, и свуда је настала ужасна пустош. Турски су се топови по који пут и ућутали те је изгледало да су повређени па с' новима замењивани, ал немачки, нису дали да се оком трене. Преко дана пуцало се је махом из топова, а кад је настала ноћ, загрмели су мерзери пи њихове су бомбе летиле у високим, пламеним луковима па падале у београдска подграђа. Од једном су почеле да букте, на много места, дрвене турске и српске куће и многе плетаре. Бесан пламен прелазио је убрзо с' куће на кућу те су гореле од једном, читаве улице, читави делови вароши, а кроз уске сокаке нико није смео да се макне; ту се је гинуло од сваљујућих се кућа или пекло од жари и усијаног камења, док се је у кућама мрело под згаришрем и у буктајућим рушевинама кућа. Јаук и запомагање рањених и оних што се живи пеку и гору

чуо се је до у логор на сремској страни, ал се је зато и опет пуцало и даље.

После безпрекидног пуцања, које је трајало два дана и две пуне ноћи, на једаред се је све ућутало. Пуцање је моментално сасвим престало и на обема странама латило се је опет ашова и пијука. Турци су оправљали кварове на граду а Немци су још боље утврђивали своје опкопе, пл су и неке нове још почели да подижу.

Научени искуством при овоме бомбардању доњега града, Немци су одма по овоме подигли на сремској