Годишњица Николе Чупића

283.

близу Пожаревца, који дап доцније. У даљем маршу били су 20 н. 9 ст. Јула први, у Хасан-Пашиној-Паланци а други, 27/16 у Смедереву, док је лака коњица и нешто. јаничара измакло даље напред и стигло тога дана у Гроцку. 29, 18 Јула почеле су да избијају турске предходнице према левом и десном крилу немачког положаја код Београда. У предходницима овим било је до 2000 лаких турских коњаника, којима су Немци послали одма у сукоб српску драговољачку војску, која их је сузбила и потисла натраг. Сутра дан 30,19 Јула, куљала је турска војска у таким масама, да није више било ни мислити на сузбијање, и Немци су се задовољили топарањем и пушкарањем са далеких растојања.

Посада градска, весела да јој једаред већ, долази тај давно очекивани индат, пали и пуца из свију градских топова; поздравља своју војску а бије у немачки логор.

Десетину, дванајест дана, долазила је турска војска из дана у дан и размештала се је на висове око немачког утврђеног логора на српској страни. Велики везир НумаПака Ћуприлић, стигао је последњи, 12, 1 Августа с пратњом татирхана и његових 30000 коњаника.

На Београд се је сад слегло, против немачке војске која је Београд опсела: 80,000 јаничара, 20,000 спахија, 30,000 татара 10,000 европских и 10,000 азијских драговољаца; у свему до 150,000 људи.

Положај турске војске имао је вид полукруга и обухватао је положај немачке војске од Дунава па до Саве. Кључ турског положаја био је онај вис над Екмеклучком Механом и Малим Мокрим Лугом, који сву околину доминира и надвисује. Одавде је десна страна турског положаја ишла к Дунаву до Вишњице, гребеном виса с' десне стране Миријевског Потока, а лева, до на Саву, по