Годишњица Николе Чупића

у АН, у

285

Главни стан турске војске био је на вису више Бањачког Поља на коме су сад виногради.

Изгледа да је дошло до руке Ћуприлићу, неко од оних писама, којс му је командант града писао и од којих су Немци нека, похватали, кад се је овако на мах по доласку своје војске решио, да се пајпре утврди у своме положају, па после да почне нападати на немачку војску.

Сва поља, сва брда, и сви висови око Београда, према Немцима, били су покривени и окићени са много хиљада разнобојних чадора многобројне турске војске, тако жудне ђаурске крви. Чуо се је на све стране врисак и рзање, толиких хиљада бесних турских и мисирских хатова, вредних да све прегазе и сатру. Видио се је свуда безброј натоварених камила и сексана уз многе хиљаде кола, које носе храну за војску и муницију за смртоносно турско оружије. Чудна панорама.

Немци су гледали на све ово мирно и хладнокрено. Каже се, да су немачки војници у напред одређивали, који ће од њих, који турски чадор ил друго шта да упљачка. Многи су по нешто од овога међ собом и препродавали или са добром придом трампили. Нису с' горег пи оваке досетке по неког војника, враголана, у оваквим приликама.

Чим је са утврђењем свог положаја био тотов, Ћуприлић је пошао против утврђеног немачког положаја и приближавао се је спркумвалационој немачкој линији са укопаним путевима (траншеама) ограђујући се при томе, са паралелама, у које је смештао своју војску да заклоњепа и под браном својих прсобрана, бије Немце а себе чува.

Укопане путове градио је Ћћуприлић, махом на крајевима паралела; гди гди само, на средини. Мимо целих

паралела, употребљавао је и полупаралеле и имао их је