Годишњица Николе Чупића

290

износили из њега барут, па су и путем којим су барут односили, стрвили га и просипали. Једна немачка бомба, падне случајно на тај пут и потпали просут по њему барут, а овај горећи даље, однесе ватру у барутни магацин и потпали барут који је у њему био.

Био је то страхотан моменат; пуцањ барута у магацину, сред опште топовске пуцњаве, све је заглувио; земља се је силно затресла, а градско камење одлетало је до на другу обалу Саве и падало је у немачке опкопе и батерије. И Дунаво и Сава запенушили су се од стена које су у њих падале и све зграде у доњем граду, до последњег кућерка, попадале су и порушиле се. 3000 војника и 15000 грађана турских, који су се тада у доњем граду десили, нашло је овде свој гроб.

У ово су време и Немци, који су били у средини контравалационе линије на српској страни, те нису имали непосредног додира са Турцима који су опсели немачки положај ни Врачару, пошли такође мало даље у напред према граду а опет у цељи, да би се и Турци почели с' њима и око њих да баве и да би оставили на миру

колико толико унутрашњост немачког логора.

Пошто је прешло из Баната у Србију, још неколико немачких регимената, кренуо се је 5 Августа н. 25 Јула ст, генерал Брун са 8 баталиона пешака и 8 гранадирских компанија, из контравалационе линије, напред према граду и заузео је вис (пл 1 а) који је био између ове линије и турске џамије пред овом линијом али још даље у напред (бивша баталџамија на садањој марвеној пијаци и на њему се је добро утврдио. Турци, како су ово приметили, почели су да граде иза свог првог градског бедема пред подграђем, многе и велике лагуме за мине а и многе мине, да с њима баце немачку војску у ваздух ако би и даље на град ишла. Немци у накнаду за ово, запале