Годишњица Николе Чупића

Граф Палфи извео је до сад по доста своје коњир на падину Дедине и захватао је све више и више десну страну турске коњице што је на врху Дедине над Савом. Сердар Ђерај, командант ове коњице — спахија и татара — излетио му је на сусрет и напао га је. Палфија је одбио нападе, ал не може одма да гони одбијене и потиснуте Турке јер не види од магле, а сметају га и неке јаруге кроз које треба да прође. После подужег чекања, Палфија се провлачи кроз ове и налета на Турке ал и ови њега сузбијају. И ово се пофторава неколико пута. На послетку, Ђерлај пробија редове Палфијине коњице и разгони ју у великом нереду. И Палфија, и Ебергени, имају сад живу муку, да искупе своју ксњицу и да је опет уреде. Силом да су они с' овим били колико толико готови, кад и генерал Мерси долета са коњицом друге бојнице на Дедину, пошто се је провукао поред саме баве, и напада Ђерлаја са лева бока и с леђа. Сад налеће понова и ПалФијина коњица. И турска је коњица у пеприлици, за тим у забуни, па на последку, престрављена, не зна куд да се окрене и с' које стране пре да се брани. Чини неке покушаје ал и Мерси и Палфи надиру све жешће и све силније. И татари и спахије у највећем нереду надиру да беже, и ударе управо па главни турски логор, те и своју војску која је тамо, плаше и доводе у неред.

Кавалерија левог турског крила потучена је и растерана, а тако исто и лево крило турске пехоте. Ал је десно крило немачке војске, док је потискивало лево турско крило, надирало сувише у десно, те се досга одмакло од остале немачке војске. Јаничари су приметили овај велики празан простор између десног немачког крила и средине немачке војске, те јурну кроза њ и продру далеко у позадност немачке војске, па ју почну одма жестоко нападати на обе стране с' бокова и са леђа. Срећа, што се је сад опет почела за кратко време, да