Годишњица Николе Чупића

356

„Кад сте тако сложни, здоговорни. »Хајте сада по шанцу удрите, »А пустите тридесет телала, »Нек телале по шанцу нашему: »Ко је коњик, нек стеже колане, »Ко је пјешак, притежи опанке, »Нек се прежу кола и волови, »Све стрампорте у кола стрпајте. А кад буде зора зазорила

И Даница лица помолила,

„А питоме тице запјевале, (пијевци) »Хоћемо се шанца опростити, А широког поља приватити, »'Ђе но нема ни трна ни грма, »Нема те се за што заклонитиј, »На Москова силом ударити, »Или ћемо сложно пролријети, »Или ћемо, браћо, изгинути, »Јер се 'вако живљети не може »У окову и масеру љутом,“

А кад чуше редом поглавице, Официри и силни везири,

Силне паше жестоке бимбаше, Ударише по табору клетом,

Па стадоше регулати војску. Док је зора била зазорила,

И ланица лица помолила, %

И питоме тице запјевале,

Сва се војска бјеше опремила. Док ево ти седам официра

Пред чадора врховном Осману, Кестоки му рапорт донесоше, И овако њему говорише:

»0 Османе, наша војеводо,