Годишњица Николе Чупића

362

ћ

Мензил стиже, књига допанула, Паде књига силном царевићу Од врснога храбра џенерала Џенерала силна Тотлебена Тотлебен га: вако поздрављаше: „Царевићу, огријано сунце, »Немој ми се царе препанути, »Ти те турци неће погубити, »Но се, царе, чувај од другије, удар ти мислиш ја не чујем за' те. »СОве ја чујем бомбе и лубарде, »Све ја чујем тутањ од топова; „Ал је дуго. поље Мљетковића' »Испод танке куле Петровића, »Па га шале прекасат не могу. „Ево идем теби у индата; »Посл'о сам ти Гурка пуковника »Са шездесет хиљада козака, »Мислим да ће скоро ударити, »Врховноме Осману са леђа. А ево ти мене у сретање.

»Сба мном има тридесет хиљада »Коњаника као ватре живе

„А пјешака четерес хиљада »Алтиљерије петнајес хиљада. »Сада пуцај, натраг се измичи, »Док се пи ми ђегођ потревимо«. Таман ону књигу проучише Глас се зачу Гурка пуковника, Већ удари Османа са леђа. Фала Богу на његову дару,

Да је коме стати па гледати, Кад удари силан на уморна,

Па прогони задње мимо прве,