Годишњица Николе Чупића

364

А од ране врховног Османа. Док ево ти силна царевића, Са ампџом кнезом Николајем Да гледају врховног Османа. А кад Осман абер придобио Да се руски царе приближио, Тада Осман скочи на лактове, На лактове и на леђа своја; Те се диго небу из кочија. Десном руком сабљу је пружио Себи врха сабље окренуо, Балчак пружи руском царевићу. Кад он дође туна пред кочије, Па кад виђе рањена Османа, Калпак скинут држи у рукама, Осману је вако говорио: »0 Османе, врховна војводо, »Врати калпак на јуначку главу, „Млађем нигда немој теминати, »Ти си један јунак у Јевропи, »Које силе морају т' признати, уДа нада те бољега не има«. Па приђоше те се загрлише, Загрлише те се пољубише. Ома викну силни царевићу На ећиме и докторе своје: » Деде, вришко видајте Османа, »Неће ли се потурити рана, »Нека стигне опет за мегдана, »Штета таке погубити људе«. Сада руски скочише доктори. Што бијаше рањена турчина, Све су љуцки ране превијали