Годишњица Николе Чупића

~" . , .

371

и великога, којему сам што сагријешио, или какву жалост учинио, да ми свак опрости од својега серца и душе; а тако и ја опраштам свакојега малога и великога, који ми је гођ што сагријешио, просто да је од мене свакому за довијек и на страшни Божји суд о второме Христа Бога пришествију.

Пак најперви својему народу чиним аманет, и самосилнијем Богом свега свијета Творцем и свом силом небесном заклинам свеколико, да ме с миром у тишини и у љубави обшченародској кротко укопате и ожалите, да не би ни кервник кервнику тадер ни горке ријечи проговорио. Другу вас молбу молим, и страшнијем и свемогућијем Богом заклинам, да на моје мертве перси вјеру задате и утвердите проза сву нашу земљу и епархију, проза све нахије, села и племена, да нико никога ни за што не тиче барем до Ђорђева дне, а до тадер надам се у Господа и Спаса нашега, да ће вам начин живља бити за наго учињен, и Суд у сву земљу нашу царски постављен, које сам ја у нашега ваздашњега покровитеља и обранитеља Цара Русинскога испросио и исплакао; а то сам вама и попријед говорио некијема, да ја за вас и за ваше обшченародско благополучије и боље живљење и брижим и работам, како и Бог знаде, и како ћете и ви свиколици до мало времена знати и виђети.

Изван тога највише ве свакојега молим, и све истинскијем Богом вседержитељем заклинам, и тешки Божии и ваздашњи аманет чиним и остављам: да церковно добро и имуће, ђегођ је какво, не тиче нитко никада за васи свијет, и за сваку вашу срећу и поштење, и да ми свако церковно чељаде, калуђере, ђакове н служитеље моје и ваше пазите и держите, како сам их ја исти вазда пазио и держао, особито мојега Иванчика; а ја на моје мјесто насљедником, Управитељем и чуватељем од свега гародскога, церковнога и мојега чиним и остављам сп-