Годишњица Николе Чупића

Колико се сећам, поменућу нешто из тих правила : »Пред овим вратима, вели једна тачка тих пра"вила: — остављају се: штапови, кишобрани, каљаче, ја-

пунџета, намргођеност, љутитост, свадљивост, и, још, не знам шта беше.

»У соби, вели друго правило: — говорити ваља тако: гласно, да сабеседник не мора сваки час запиткивати: шта велите7 шта рекосте% Али не викати толико да се смета у разговору другима !

Још беше таких заповести, које сада не памтим.

Ко је погрешио против тих правила, морао је трпети каштигу; а од свих каштига најтежа је била: да научи на памет неколике стихове Тредјаковскога, појете онога времена!.

Гроф Шеремећев, ч Гроф КушељевБезбородко. Вече овога дана (10 Маја) готово не умем ни испричати. Права је мука, ако не ћу рећи немогућност, побележити или утубити толике силне пи толико разнолике утиске у тако мало времена.

Да побележим бар онолико, колико се могу сетити:

Сутра је освитао 1! Мај, а то је празник словенским апостолима Св. Ћирилу и Методију. У очи тога празника, у чувеној домаћој цркви Грофа Шеремећева, држало се је бденије, инас православне беху позвали на ту богомољу.

Отишли смо у капутима, мислећи да ћемо просто у цркву на богомољу. Али тамо застасмо Фракове и ор-

1 Тређаковски, стихотворац онога времена, творио је стихове, на прилику, оваке: » Севернве вђтрн ду КОТЂ, гуљиатђ не попду«. Ломпо је, дакле, речи. само да му на крају изиђе слик.