Годишњица Николе Чупића
68
Иза тога разгледасмо кућу Романовића, то јест, ону у којој су седели Романовићи, док се нису попели на царски престо. Зграда ова славна је оним што је из ње изишло, а обична оним што је с њом остало.
Тога дана стигоше из Црне Горе: Петар Вукотић и Поп Илија Пламенац, који су дошли од стране Црне Горе, али су се мало одоцнили.
У вече бејаше концерат у зоолошкој башти, а доцније дивотна пламена игра (Фајерверк).
926 Маја, замоли ме Кнез Шчербатов, глава московска, који бејаше рад провести Црногорце, гг. Петра Вукотића и Илију Пламенца, а, не знајући српски, бојаше се да у чем пе буде нејасан овим гостима, да пођем с њима.
И тако смо били у изложби; у Фотографа; у Кнеза Долгорукога, ђенералног губернатора; у Митрополита Филарета, и у Университетској Клиници.
Иза тога испесмо се на кулу Иван Велики. Кнез Шчербатов бејаше човек јако пун, али млад и крепак, па иде јуначки уз безбројне степенице. Кад изиђосмо кули на врх, он се наслони на ивицу зида, запали цигару, и, на оштрој промаји, разгледаше дивну понораму вароши Москве. Ја и Пламенац такође не могасмо нагледати се дивнога призора, који се оданде разастире пред очима; али Вукотић не смеђаше никуд са средине куле. Вели да му мркне свест, чим би погдедао преко зида доле низ кулу ! Шчербатов се томе слатко смејао.
Тај дан бејаше ручак у Трговачком Клубу. Московски трговци надметаху се с московском господом, ко ће нас боље угостити. Овде на овом ручку беху и јела особита, и посуђе необично. Једно необично јело поднеше ми у