Годишњица Николе Чупића

451

налазило по неколико постојанијех људи не би билоу свијету ниједнога великога дјела.«

За то што је у извршеним великим делима толико гледао величину заслуге и рада, често би с извесним меланхоличним тоном говорио о новоме начину парцеларнога рада, којим се нови век упутио; често не би могао сакрити како не цени много гдекоје признате људе нашега времена, којима се сав рад. састоји у појединим монограФијама. Међу тим увск је с дивљењем говорио о колосалним целокупним израдима Миклошићевим и о огромном замишљању, којим су дела тога научника замишљана и извршивана. Али, често колебајући се међу новијим и старијим типом величина, опет је с искреном радошћу предусретао п поштовао сваки ма и најситнији, ма и од најнепознатијега човека рад, којим би се бистрина и светлост науке доиста умножавала.

м

ж

У време борбе, коју је Ђ. Даничић водио за језик и народни правац у књижевности, често су противници, особито у разговорима и у круговима приватног живота, пришивали му тежње ка католицизму, и тиме сами пред собом правдали своју приврженост к старијем и назаднијем. И у само последње време његова живота, кад се о ствари као о свршеној нико већ није препирао, писац је ових врсте имао прилике да слуша неке који су ради овога на Даничића сумњали и који су у тобожњу потврду дриводили одлазак и рад његов у Загребу и заштиту и љубав, коју му. је указивао владика Штросмајер као покровитељ Југословенске Академије.

Међу тим из свега доста дугачкога времена што сам имао прилике посматрати Ђ. Даничића (а то се може узети од 1860 па до смрти његове), његово мишљење,