Годишњица Николе Чупића

467

лику : „Друга славенска племена раније су од вас ступила у дружбу с другим европским народима, п њихова је судба била тешка, јер не беше никога, који би их напред опоменуо на опасности, које их постићи могу. Чеси и Пољаци пали су под ту власт; ми смо се спасли; но и сада тек се почињемо опорављати од болести, која нам је претила духовном смрћу. Нас је спасло постојанство народа. света православна вера и милост божија ; но још веће брзо ишчезнути трагови болести, још за дуго неће наша земља бити права руска земља, нити ће живети у духу руске самосталности,« На другом месту у књизи се говори: »Дајте у суду више места савести него Форми, и тада ће се српски суд уважити у свију народа. Тако је било у старо доба у свију Славена, тако је сада у Енглеској, и она се тиме дичи.... Срамота је, кад сама Форма закона има у друштву веће значење, него сама правда и добра савест.... А највише држите се сваке општинске упедбе и сваког општинског суда. У њему је више правде, него у сваком другом, па кроз њега и људи привикују се тражити поштовање своје браће.“ На послетку, иза читавог низа опомена наспрам туђинства каже се: „Учите се у западних народа; без тога не може бити. Али не мајмунишите им, не верујте им, као што им ми у нашем слепилу мајмунисасмо и веровасмо. Нека вас бог сачува од таке напасти.«

Књига је чудан пример плиткога мишљења и противречности. Губећи се вечито у ситницама, она нигде не допире до главне ствари; а свуда сувише полажући ва ситнице, суђење јој је слабо, и не може се одржати пред јачом критиком. Како је Ђ Даничићево суђење имало са свим супрот положену карактеристику, и како је он својим размишљањем ишао увек до крајњих основа, није чудо што га посланица није ни мало задовољила. Као човек потпуно европски, одан питањима науке и напрет

30