Годишњица Николе Чупића

48()

тога што би који така ствар била у Русији штампана.

У истом рукопису има живот (или само служба) краља Милутина, Драгутина и краљице Јелене. Требало би те ствари испоредити с мојим Данилом, па ако би било впатнијих разлика, ваљало би их обзнанити. У рукопису ученога друштва бр. 16 има Житне Блснлим нокдаго сљинсамо Грнгорњемњ мннхомћ. И то мислим да ће бити наш опетац, па пко је, треба, без икакве сумње, штампати.“ Колико ву тамошње библиотеке сиротињске, опет видите дњ у њима има доста што би требало радити. Оклијевати но треба ни по што.“

Кад сам почео радити „Историју српске књижевнооти“ ви школе, писа ми Ђ. Даничић међу осталим 15 Соптембра 1866 ово:, Сад да се вратим на ваше писмо. мо се радујем што пишете историју српске књижевноо, и добро сте учинили што сте се наканили на то. Ви знате главне мисли моје врло добро, тако да доиста немам шта бих вам јоште казао и препоручио. Само ћу напоменути 'алн н то ви већ знате) да мн се чинн да је онај начин (но пелим ред) којим се говори о књижевно ос у Јагићевијем ЈћозГоуапе, прештампанијем из Маџспећо Моушки добар; а ви ћете према онијем за које пишете јамачно додати н свјетлости н топлоте још више. Узећоте Сез сумње и оне књижевнике којн су писадн н миљу латинским словима. Да бисте напријед закзонилиа књ х од како год вике, може бити да би добро било да у пцраговору кажете. да их узимате међу Србе барем

% | Жико Јовањх Рајског и Јогања Сагашљаосрожос штњи" и оу Гаомим ХХП Жаком Васанја Нозосга ја сам се бавич зами 53 мо 125, У узора сам <т ода ме мача счетац, вего да о лан А Мајо их #Х мо назњатмаи зоБт.а Тада сам га воттештља Мом 4 ми 4ж оса сремкмом ваља".