Годишњица Николе Чупића

482

страна врло знатне, па би ваљало много којешта или потврдити да у њима доиста јест, или поправити.

Пре него што је РВ. Јагић штампао живот деспота Стефана Високога од Константина Философа, много смо се бринули да дођемо до каква добра рукописа, по коме би се то дело могло штампати. И пок. Јов. Гавриловић био се заинтересовао за ту ствар, и знам да смо водили читаву преписку око набавке некога рукописа из Одесе, у ком опет нисмо нашли што би нас могло задовољити. У томе је и А. Попов у једној својој књизи о рукописима штампао неки текст. И о тој ствари имам из писма Даничићева од 19 Априла 1870 да извадим ово: уВидио сам живот Стефана Високога од Константина Философа, како га је штампао А. Попов. Како ми ви пишете о тексту који имате у рукопису одеском, рекао бих да ни. тај текст није бољи од штампанога. За то мислим да га не би требало штампати, него би боље било почекати неће ли се наћи српски текст. Онај пријепис који мислите да је у мене, није у мене, него сам га ја с великом муком и с помоћу г. Ј. Гавриловића био добио од удовице Вукомановића, па сам га њојзи (или управо г. Гавриловићу) вратио кад сам видио да с њим не могу ништа чинити. И у њему је бугарска редакција, ако се добро опомињем. Оно је био Вукомановићев пријепис, и јамачно га је Вукомановић преписао из истога рукописа, из кога га је штампао Попов,“

У истоме писму писа ми и о другим књижевним пословима, што одмах овде, даље, изводим.

„Живот св. Саве, о ком ми пишете, добро би било испоредити сав са штампаним; па ако се разликује од штампанога само тијем што је гдје што изостављено, мислим да би добро било написати чланак, у ком би се објавило да то дјело има у том рукопису, и побиљежило првом и пошљедњом ријечју свако мјесто које је у њему