Годишњица Николе Чупића

50 Оодаомци из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

На другој страни Дунава, у селу Хомољици, било је у ово време, једно оделење Банаћана, граничара, са, својим старешином. Фенрих Огорелица старешина оделења, спазио је са дунавске обале, шта бива с његовим друговима у Ритопеку, те им пође у помоћ са 24 своја друга. Дунаво се је било умирило и Огерилица приспе скоро на српску страну, нападне на Турке око механе те се ови повуку брзо чак у Београд.

Тако су се спасли храбри ови борци, којима беше милије умрети пего се предавати живи Турцима у руке.

При овоме сукобу, погинуо је један од опих граничара што су дошли у помоћ оној четворици својих другова и још 4 Ритопечана који су им помагали.

Слава нека је и њима погинулима и Фенриху Огорелици, који похита да, с опасношћу свога живота, спасе живот својих другова, ! |

Граничари су добили при овоме, она два турска барјака, што су их Турци били побили у земљу пред механом и два турска коња.

Сукоб патрола на Дунаву. 21 (10) Фебруара (1788) дакле истог дана кад је ово било на Ритопеку, патролирао је Дупавом око Београда и осматрао је град и дунавску обалу, генерал Алвинци. Њега су опазили Турци и напали су га изненадно са, 8 својих шајка и убили су му при овоме, једнога, комесара и једнога лађара. Алвинци ос је извезао брзо на обалу и склонио од Турака, остави им своју лађу.

Бежански насип. Рачунећи, да ће се да почне да напада на Београд како цар дође у Земун код главне своје војске, Немци су почели 1 Марта (18 Фебруарај, да граде насип од Бежаније до Саве и даље низа Саву до Београда, преко оних ритова у долини савској, и на

овоме је радило 3000 Сремаца и Банаћана.