Годишњица Николе Чупића
„ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 55 ен пе ле и ми
Турци су се повукли дубље у унутрашњост земља-
· нога града, како су нападачи почели да искачу на градски
бедем, а са каменог града отпочела је картечна ватра;
но и ова није трајала дуго. Неколико немачких топова ућутало је брзо турску градску артилерију.
Сад су почели да избијају у унутрашњост градску, у већим масама, војници, који су пролазили кроз обијену
• градску каџију и које је водио капетан Соколовић, те Турци у сљед овога, напусте сву унутрашњост земљанога града, и повуку се у камени град. |
Немци позову сад Турке на предају, а Мехмед-Ага, командант града, развије брзо, на каменом граду, бео барјак, и преда се заједно с градом (23,12 Априла 1788) без икакве угодбе у напред.
Немци су задржали све Турке, као ратне заробљенике; официрима су допустили да, носе сабље, а Фамилије заробљених Турака отпратили су у Зворник.
У Шапцу је било тада 2000 душа. Међ овима било је 31 официр и 800 војника.
Немци су изгубили при овоме освојењу Шапца 6 мртвих и 11 рањених војника, а добили су 24 барјака 17 топова, 2 добоша и свега 7 буради барута.
Место Мехмед-Аго, постао је сада, капетан. граф Фон Бранковић, командант шабачког града.
Немци су почели одмах да оправљају град и да га утврде још боље, на шта су употребљавали већим делом, околне сељаке, Србе.
Од Срба одликовали су се особито, свештеник, Василије Бошњак, мајор Вукаловић и капетан Соколовић, и цар је наградио свештеника Василија, златном медаљом, која је тежила 20 лота, а Вукаловића и Соколовића орденима Марије Терезије.
Од немачке војске остала је у Шапцу, као градска, посада, једна немачка, пешачка регимента, а сва остала,