Годишњица Николе Чупића

58 одаОомМЦИи из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА

Ноћу између 20 (9) и 21 (10) Сеџтембра (1788) почела је немачка војска да одступа. По несрећи, Турци су знали за раније, да ће се Немци повлачити, јер су им подказали то Власи, који су више волели Турке нег Немце, те их нападну при самом одступању тако нагло, да су немачки гренадири, с тешком муком, одбранили карањсебешки мост, и пропустили војску немачку која је била на другој страни реке.

Но брзо за овим, пробили су се преко моста и Турци, и ушли су у Карансебеш и запалили га, па су надрли даље за Немцима, који су одступали све живље и живље, и на последку тако живо, да је одступање прешло готово, у право бегство.

Сад је у немачкој војсци био неред, какав се само може да замисли; по несрећи, сад је баш, почео бегати немачкој војсци у сусрет, народ из Лугоша, који су запалили Власи, уз вику, да су Турци у Лугошу, док су међутим они крстарили кроза њ и пленили га.

Две немачке регименте, Кевенхилер и Шредер, наишавши једна на другу, дуго су пуцале једна против друге, мислећи свака. да пуца против Турака.

Цар немачки, био је у Карансебешу, кад је немачка војска почела да одступа, те је и он захваћен и потиснут њоме, одступао нагло са својим лекарем Бранбалом, возећи се у колима и праћен само са два своја шталмајстера. Наишавши на путу на неред, због кога, није могао и даље да се вози у колима, испрегао је коње и пошао је даље јашећи. Но на скоро за овим, остао је цар сасвим сам; лекар је пао с коња, једнога коњушара нестало је, а другога су убили Турци. По кратком јахању споредним путем, наишао је цар на два своја војника и упитао их је да ли га познају.

— Познајемо те, ти си наш цар — одговорили су му ови.