Годишњица Николе Чупића

одломци из ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 87

(30 Августа) у вече и војска је немачка изишла одмах, на суво, и посела остружничке висовс.

Понтонири и шајкаши, почели су одмах, да граде мост преко Саве од лађа које су биле за ово спремљене и угођене, и мост је био готов сутра дан у 10 сати пре подне.

Сад је похитао к мосту и остатак војске, који је био заостао у Бољевцу и у Сурчину, а приближавала, му се је, у хитним маршевима, И она немачка војска, што је била око Земуна и на путу између Земуна и Бановца.

И сва ова војска прелазила је у Србију и пењала се на остружничке висове. |

Српски драговољци и немачка војска, што је јуче стигла на Остружницу, измакла се сад даље у напред

дошла, је у Жељезник и ту је почела одмах да крчи и да.

одправља пут за Кнежевац иза Жарково.

Преко ноћ 11 Септембра (31) Августа, било је у Остружници и у Жељезнику, толико немачке војске, да се је сва могла да крене сутра дан 12 (1) Септембра, даље према Београду.

Напред су ишли српски драговољци и за њима немачка војска, подељена у две колоне, у којима је било: 28 баталиона пошака, 32 ескадрона коњице, две чете пијонира и 15 резервних топова.

Обе ове колоне, стигле су истог дана на Репиште, (брдо на левој обали Топчидера гди је сада Кошутњак) па су одмах прешле реку Топчидер и стигле на вис Дедина (сада Топчидерско и Бањичко Брдо) и разместиле су се по њему. (Види А. А. у плану »Опсада Београда 1789 г.«

За овом војском стигла су овде истог дана, преко ноћ, (12 1) Септем. још 6 баталиона пешака и 12 ескадрона коњице, који су прешли преко Саве, кад је главна, маса немачке војске, била већ отишла из Остружнице.

„Еш пошињ