Годишњица Николе Чупића

ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 89 Т.рци су пуцали из топова са града, како су опазили ова кретања пемачке војске и извезли су и две топовске шајке уза Саву, али су се ове вратиле под град, како су и Немци извезли противу њих неколико својих топова. | | Најжошћа пуцњава из топова са града, била је, кад је Лаудан био спроћу цркве Софије (тако у Оезтејсћиксће пи аемзеће Лешасћге, а А. К. Есћјег, каже: Мовећее, Вабка]-ОСћаппа) која је била за 1000 корака далско од оног градског бедема, који је опасивао варош.

Зато је и Лаудан извезао одмах, неколико својих топова, на вис код Ветрењаче, (Ташмајдан), те су пуцали против топова турских и на заселак Врачар-Мала око Батал-Џамије, које су ускоро и запалили.

Лаудан је опазио на овом осматрању. да је београдско подграђе утврђено са свију страна, да је доста јако, да има свуда на њему, јаких палисада и доста топова, да су куће у Београду већином, зидане, и покривене ћерамидом, и да их зато неће бити лако палити и горети,

да скоро, око сваке куће, има башта с воћкама и са,

дрвећем, те да се зато неће ватра лако да шири по вароши, баш и кад буде по која кућа запаљена.

Јевђенијеву,. утврђену линију, нашао је Лаудан у доста добром стању. На понекојем месту, требало ју је оправити, али је она у опште, била још тако добра, да се је немачка војска могла доста добро да заклони иза ње, и да се брани од Турака, ако би ови, ма од куд из Србије, пошли у Београд.

' Београђани, зову сада, ову Јевђенијеву утврђену линију Лауданов Шанац, мислећи да ју је Лаудан подигао п изново саградио. Ово сигурно зато што је Лауданово време

ближе њиховом пашћењу, и што је Лаулан тада ову линију оправљао, у колико је била ороњена џ порушена.

~