Годишњица Николе Чупића

ОДАОМЦИ ИЗ ИСТОРИЈЕ БЕОГРАДА 1925

исправљају сокаке и да уравњују ровове и бране по улицама у вароши, на Калемегдану и код Баталџамије, да га чисте на свима странама и да оправљају на граду, све што је било укварено и оштећено за време опсаде.

Разуме се, да су и мештани Срби. имали при овоме, доста посла.

"За лакши саобраћај са Земуном и са Сремом у опште, Немци су направили одмах на Сави, близу ушћа ове реке у Дунав, пловећи мост.

Немачка војска, сместила се је у две велике касарне и у градске казамате, а и Лаудан је преместио свој главни стан с Врачара, у београдско подграђе..

Хришћани православне вере, имали су већ у Београду, своју цркву, те је сад, још и за цркву кришћана Католика, изабрата она велика џамија, близу главне страже, која као да је и била негда, какав манастир, јер има одмах до ње, велико здање с многим ћелијама, кога је распоред, много сличан распореду зграда, у којима живе калуђери.

. Џамија је ова освећена, покрштена и преобраћена, у католичку цркву, 24 (13) Децембра 1789 год. те је о Божићу, 25 (14) Децембра, служила у њој служба Божја у 8, у д,му 10 сати пре подне.

Звона за ову цркву донесена су из Францишканерског манастира, из Будима.

ХУЦ, Догађаји у Србији 1789 год. по заузећу Београда.

Смедерево. Одмах ло потпису уговора о предаји Београда, 9 Октобра, (28 Септембра), онога дана, кад је немачка војска ушла у београдски град и кад га је посела, Лаудан је послао своје веснике, Абди-Паши у Ћуприји, и Турцима у Смедереву, да им јаве, да је Београд пао им