Годишњица Николе Чупића

88 РАТОВАЊЕ ХЕРЦЕГА СТЈЕПАНА С ДУБРОВНИКОМ

рон нашао у својим успоменама мало мјеста за тај рат, од кога је његов Дубровник видио доста злаЗ. И потоњи су се писци чешће њим бавили. Да поменем само оне, које сам имао у рукама: Орбина, Лукарића, Растића, Диканжа, Фарлата, Гепхарда, Шимка, Пејачевића и Енгела“. Већ су Орбини и Лукарић почињали помињати архивске споменике, а Растић је примјерном марљивошћу употријебио дубровачке збирке за свој љетопис“. И Фарлати је принио свој прилог, заграбивши у ватиканске изворе; али је у свих ових писаца још велика смјеса бистрења и замућивања. На овај, као и на многе друге догађаје старе историје, почело се критичније гледати, тек од кад се почеше издавати споменици дубровачког и других архива. Почетак је учињен издањем српских споменика из дубровачког архива у Биограду 1840. године, под именом попа

3 _ Гадома Тиђегопв Сотепталогшт де геђциз, диае (етромрив ејд5 севфав 5, Нрг ипдесио. Егапсјоги 1603. стр. (14 и 115. |

4 — М. Огрим, П. геспо дерћ Бја,, Резаго 1601. стр. 383-7;, Сћассото Гиссаг, Сор1ово гфгефо дег аппаћ Ф! Васива. Уепеда 1605. стр. 96—99; Сто ЕВезн, Сгопеће 4 Вавиза; Рисапсе, Ша(огја ВугапШпа. Ги(себае Рагеагит 1680. стр. 340 и 341; ОР. Еагја ., Шугеш вастшт. Тот. ТУ. Мепеш 1769 стр. 260; Дбеђћага!, Севсћ. дез Кејсћв Опсагп џипад дег дата мегр. Зјаафеп Ш. Гећргћ 1781: У. Сезсћ. дев Кејсћв В. ипад В. р. 770—72 ни У1. Девсћ. дев Егеузфаајв Вакиза р. 848——49; Мах 5Бећипек, Ро Шзеће Севећсћје дез Котротејсћа Вовтеп ипа Ката УМјеп 1787. стр, 125 и 126; Рејасвеутсћ, Нев(опа Бегујае. Сојосае 1797. стр. 407; Епсе,, ДСевсћесћ(е уоп Бегмеп ипа Возреп. НаПе 1801 стр. 402.

з __ Штета што његово дјело није још нигдје штампано. Ја сам пријатељском услугом могао употријебити при-

јепис једног рукописа, који прекида средином 1451, године.